Avijarna influenca, neformalno poznat kao ptičji grip, je vrsta gripa uzrokovana virusima adaptiranim na ptice. Tip virusa sa najvećim rizikom je visokopatogena ptičja influenca (HPAI). Ptičiji grip je sličan svinjskom gripu, psećem gripu, konjskom gripu i ljudskom gripu kao bolesti izazvane sojevima virusa gripa koji su se prilagodili određenom domaćinu. Od tri tipa virusa gripa (A, B i C), virus gripa A je zoonoza sa prirodnim rezervoarom skoro u potpunosti u pticama. Avijarna influenca se u većini slučajeva odnosi na virus gripa tip A.

Iako je influenca A adaptirana na ptice, takođe može da se prilagodi i prenosi sa osobe na osobu kada je u pitanju humana populacija. Nedavna istraživanja o gena virusa Španske groznice pokazuju da sadrži gene koji pripadaju i ljudskim i ptičjim sojevima. Svinje se takođe mogu zaraziti virusima ljudskog, ptičijeg i svinjskog gripa, omogućavajući mešanje gena (rekombinaciju) čime može da se stvori novi virus, koji može da izazove antigenski prelazak na novi podtip virusa gripa A na koji većina ljudi ima malo ili nimalo zaštitnog imuniteta.

Sojevi ptičjeg gripa su podeljeni u dva tipa na osnovu njihove patogenosti: visoke patogene (HP) ili nisko patogene (LP). Najpoznatiji soj HPAI, H5N1, prvi put je izolovan iz farmske guske u provinciji Guangdong u Kini 1996. godine, a takođe postoje i nisko patogeni sojevi pronađeni u Severnoj Americi. Malo je verovatno da će ptice kućni ljubimci u zatočeništvu širiti virus i nema izveštaja od 2003. godine da su ptice kućni ljubimci oboleli od ptičjeg gripa. Golubovi mogu da nose ptičje vrste gripa, ali retko oboljevaju i nisu u stanju da efikasno prenesu virus na ljude ili druge životinje.

Saznajte više na: https://en.wikipedia.org/wiki/Avian_influenza i https://portal.nebih.gov.hu/gyik/allat/gyakran-ismetelt-kerdesek/madarinfluenza

https://www.oie.int/fileadmin/Home/eng/Health_standards/tahm/3.03.04_AI.pdf